U mnogim radnim okruženjima više radnika dele isti radni sto, bilo sedeći ili stojeći.
Međutim, nisu svi ljudi jednako građeni pa razlike u visini mogu predstavljati problem. Ako uzmemo za primer blagajnike u prodavnicama, oni niži često pate od boli u ramenima i gornjem delu leđa pri radu na blagajni, dok oni viši pate od boli u donjem delu leđa zbog naginjanja pri skeniranju artikala.


Ova je tema u poslednje vreme sve važnija u radnim okruženjima jer je postalo uobičajeno deliti radno mesto s kolegama. Iako ih koriste mnogi zaposleni, radna mesta moraju biti dovoljno fleksibilna da odgovaraju potrebama različitih telesnih građa.
Koje promene dakle treba uvesti u poslovnim prostorima, da bi oni odgovarali potrebama različito građenih zaposlenih? Postoje načini oblikovanja sedećih, kao i stojećih radnih mesta tako su prilagođena potrebama različitih radnika. Na taj se način smanjuje rizik od mišićnih i koštanih oboljenja, bilo da se odlučite za jeftinija ili skuplja rešenja.
Evo pregleda nekih od opcija za stvaranje prostora koji su udobni za sve radnike, bilo da rade za sedećim ili za stojećim stolovima.
Sedeći radni stolovi


Odabir prave stolice jedan je od najvažnijih segmenata sedećih radnih mjesta. Prikladna radna stolica omogućava radnicima da je prilagode svom telu i da se osećaju udobno dok sede u njoj.
Najpre namestite visinu sedišta kako biste radniku omogućili da sedne s nogama ravno na podu i bedrima pod uglom od 90 stepeni. Ako radnik ne može nogama da dodirne pod dok sedi, odlično je rešenje nabaviti im tabure za noge. Ovakva vrsta pomoći, radnicima služi kao oslonac za noge, a takođe im omogućava da menjaju položaj dok sede.
Nakon toga prilagodite dubinu sedišta, na način da svi radnici dok sede mogu staviti dva prsta između ivice stolice i unutrašnjeg dela kolena.
Zatim namestite naslone za ruke, tako da laktovi stoje pod uglom od 90 stepeni, što će sprečiti bolove u ramenima i nadlakticama na koje se žale mnogi radnici.
Na kraju prilagodite leđni naslon kako biste zadržite prirodnu zakrivljenost kičme i dali donjem delu leđa potrebni oslonac.
Kancelarijska stolica mora odgovarati telu poput udobnih cipela. Ne sme stezati, uzrokovati ukočenost ni biti neudobna iz drugih razloga. U tom slučaju prilagodite ranije spomenute delove stolice na način koji vam odgovara.
Još jedna bitna stavka sedećeg radnog mesta je fioka za tastaturu, koja dolazi u mnogo oblika. Potražite fioku s jednom površinom za tastaturu i miša da biste izbegli neudobne pokrete pri svakoj upotrebi miša jer one mogu uzrokovati bol u šaci i ramenu.
Ako je naslon za ruke postavljen na optimalnu visinu, prilagodite visinu fioke za tastaturu tako da šake budu u neutralnom ili ravnom položaju, bez preteranog savijanja. U bilo kom sedećem poslu prilagođavanje naslona za ruke i fioke za tastaturu ukloniće gotovo svu bol i neugodan osećaj u ramenima i donjem delu leđa.

Stojeća radna mesta
Stojeća radna mesta mogu stvoriti više nelagodnosti nego sedeća, naročito u nogama, stopalima i donjem delu leđa. Bez obzira na građu, svi radnici koji koriste stojeće radne stolove bi trebali da nose kvalitetne cipele. Svi takvi stolovi bi trebali imati ili šipku ili neki drugi podignuti element na podu, tako da radnici mogu menjati položaj. Takođe, trebali bi imati mekšu površinu da se radnici mogu nasloniti. Druga opcija je osigurati radnicima visoke stolice.
Odgovarajuća visina radne površine stojećih radnih mesta obično se temelji na visini laktova. Prema Kanadskom centru za zaštitu zdravlja i sigurnosti na radnom mestu, trebalo bi ih podesiti na između 90 i 115 centimetara, ili 35 do 45 inča.
Visina radne površine zavisi od vrste zadataka koji se na njoj obavljaju. Na primer, ako se radi o recepcijskom šalteru sa kompjuterom, visina radne površine trebala bi biti nameštena na donju granicu kako bi se prolagodila tastaturi. Na taj način rešio bi se problem konstantnog sleganja ramenima pri kucanju. Ili ako se radi o ručnom radu poput kuhinje, prodavnice ili montaže, radna površina bi trebala biti još niža da ostane dovoljno prostora za alate i ostalu opremu potrebne da bi se posao dovršio.
Postoje mnoge – jeftinije i skuplje – opcije za prilgođavanje stojećih radnih mesta radnicima različitih telesnih građa.
Prvi i najlakši način za ugađanje svim radnicima je automatska, podesiva radna površina. (To je takođe i najskuplja opcija.) Mnoga montažna postrojenja i prodavnice koriste ovakve radne površine da bi se smanjio broj neugodnih saginjanja kod radnika. Automatski sastav beleži idealne visine za svakog radnika pa se tokom svoje smene lako može namestiti visina radne površine koja im odgovara.
Druge, jeftinije opcije, uključuju ručno prilagođavanje radnih površina. Za niže radnike važno je da budu što bliže radnoj površini, kako bi bol u ramenima i gornjem delu tela bila što manja. Ispravna visina može se postići dodavanjem ili nekakvog postolja na podu ili visoke podesive stolice. Višim radnicima s druge strane treba približiti radnu površinu. Podignute platforme ili mehanizmi za podešavanje visine mogu smanjiti broj neprijatnih savijanja i bol u donjem delu leđa.
Ukoliko više radnika koristi jedno radno mesto, to može predstavljati i problem i prednost za poslodavca. Važno je razumeti prirodu zadataka koje bi se na tom radnom mestu trebale obavljati. Tek je onda moguće dizajnirati to radno mjesto tako da odgovara radnicima.
Postoje mnoga skupa, kao i jeftina rešenja kojima se može smanjiti rizik od mišićnih i koštanih oboljenja i koja omogućavaju gladak prelaz između korišćenja istog radnog mesta od strane više radnika. Ako stvorite radno mesto koje istovremeno odgovara najvišim i najnižim radnicima, svi radnici će moći da obavljaju svoj posao bolje, biće srećniji i biće suočeni s manjim rizikom od neprijatnosti i zadobijanja povreda.