International
Serbia
Montenego
Macedonia
Croatia
Slovenia
Hteli biste da budete kreativniji i da naučite bolje da sarađujete?
Razmislite zašto je nebo plavo
Proširite svoje vidike i osnažite svoje odnose pomoću ove jednostavne vežbe, pozajmljene od školaraca. Inovator u području obrazovanja Sugata Mitra objašnjava kako.
Verovatno je prošlo puno vremena otkad ste legli u travu, pogledali prema gore i zapitali se zašto je nebo plavo; ili nešto još teže, npr. gde počinje, a gde se završava svemir.
- godine inovator u području obrazovanja Sugata Mitra dobio je milion dolara vrednu TED nagradu, jer je osmislio online platformu za školarce koja se bazira upravo na takvim teškim pitanjima (jezik je, naravno, prilagođen pa jedan od zadataka glasi: „izgradimo školu u oblacima“). Međutim, ispalo je da je njegova platforma zapravo zabavna odraslima. Zahvaljujući Mitrinoj ideji možete da probudite dete u sebi, a bruseći pritom vrlo važne veštine. Evo kako to i uraditi.
Prvi korak: odvojite jedan sat da povratite znatiželju.
U središtu Mitrine Škole na oblaku je jednostavna metoda poznata pod nazivom SOLEsession. To je skraćenica za „okruženje za učenje koje sami organizujemo“, a naglasak je na dva neverovatno široka područja: znatiželji i informacijama koje su dostupne na internetu. Lekcija počinje otvorenim filozofskim pitanjem – na primer, šta bi se dogodilo da insekti nestanu? Ili zašto jezici izumiru? Deca imaju 40 minuta za online pretragu u grupama od četvero ili petoro u kojima dele jedan računar i prave krate beleške o tome što su saznali. Zatim se sve grupe okupe i 20 minuta raspravljaju o onome što su otkrili.
Zašto bi odrastao, zaposlen čovek uopšte trošio vreme na pitanja ovakvog tipa? Zato što većina nas provodi dane u sopstvenim „skladištima za informacije“, iz kojih je ponekad dobro i izaći. Istražujući u svrsi pukog znanja, bez sumnje ćete naučiti nešto novo – ili se možda vratiti na temu koju ste izbegavali još od srednje škole i skloniti paučinu sa starih znanja, što u vama može probuditi strast na koju ste zaboravili. Istražujući za svaku lekciju, bićete prisiljeni da pronađete nekoliko izvora pa ćete brzo odrediti koje su informacije verodostojne. Takve veštine su potrebne za kritičko mišljenje. A u procesu rada s drugima dobićete razne savete, npr. koji kanal se isplati da se prati na Youtubeu.
Drugi korak: Da biste smislili pitanje, proširite svoje horizonte.
U trenutku kada smo već odrasli, odavno smo prestali da postavljamo komplikovana pitanja – jednostavno imamo previše profesionalnih i privatnih pitanja na koja moramo da pronađemo odgovore. „Odrasli su znatiželjniji kada govorimo o praktičnim aspektima života“, kaže Mitra. „Ako neko kaže da ima jeftiniji način na koji možemo kupiti kuću naravno da nas to zainteresuje. Međutim, ako ista osoba pita “zašto uopšte živimo u kućama? Šta nas je isteralo iz pećina? i slično, to nam uopšte nije intrigantno.
Pa kako onda možete da pronađete sopstvena pitanja koja ćete da istražujete? Najlakši način je da pitate neko dete ili da se setite poslednjeg filozofskog pitanja koje vam je dete postavilo – zašto štucamo? kako auto funkcioniše? i sl. (Takođe, ovde možete da pronađete listu primera.) Najvažnije je da uzmete pitanje na koje niko u grupi ne može da odgovori sa lakoćom. U redu je odabrati neko pitanje povezano sa sopstvenim poslom, dokle god to nije jedno od pitanja o kojima razmišljate na dnevnoj bazi. Na primer, Mitra je nedavno pokrenuo verziju programa za direktore škola u Hong Kongu i njihovo pitanje je bilo: kako izgleda budućnost ispita?
Treći korak: složimo se da se ne slažemo.
SOLE („okruženje za učenje koje sami organizujemo“) je siguran prostor za vežbanje onoga što stručnjak za menadžment Margaret Heffernan zove „konstruktivnim konfliktom“. Ne trebamo da izbegavamo neslogu i razilaženje u poimanju jer su to sile koje mogu podstaknuti učenje i inovacije, terajući vas da razmislite o alternativnim razmišljanjima i pristupima. Pre uključivanja u ovakvo okruženje, učesnike bi trebalo podsetiti da slobodno govore o svemu što im je na umu i da ih ne brinu učesnici koji misle dijametralno suprotno od njih. Ovakav uticaj može nama odraslima pomoći da zanemarimo uobičajena pravila pristojnog ponašanja i da nadiđemo još jedan strah: da ćemo ispasti glupi pred drugima. „Sa odraslima često postoji inicijalni period tokom kojeg su svi ukočeni. Neko će reći: „ne znam baš puno o tehnologiji“ ili „ne znam ništa o ovome“ i povući se, kaže Mitra. Uverite ljude da je bilo koji, odnosno svaki odgovor dobrodošao.
Četvrti korak: pozivajte se na mudrost gomile.
Jedna od prepreka na koju biste mogli da naiđete: takmičenje. Mnogi odrasli su jednostavno navikli na samostalni rad. Zajednički rad često poimamo kao obavljanje sopstvenih zadataka, dok se naše kolege koncentrišu na svoje zadatke, a ne da radimo istu stvar zajedno. Ako imamo jednake dužnosti težimo takmičenju, bilo svesno ili nesvesno. Nasuprot tome, SOLE služi za otkrivanje i razvijanje stručnosti cele grupe ljudi. „Kad mravi grade most, ne radi svaki mrav samostalno“, kaže Mitra. „Hiljade mrava grade ga zajedničkim snagama“.
Tokom jedne od seansa s grupom od 15 profesora na Sveučilištu u Newcastleu, gde je i sam predaje o tehnologijama u obrazovanju, odmah je uočio problem: „Čim su dobili pitanje, svaki je uzeo svoj računar i počeo raditi sam“. Morao je brzo da reaguje: ograničio je broj računara po grupi i dinamika se odmah promenila. „Počeli su da cene činjenicu da u grupi mogu da dođu do preciznijeg odgovora puno brže“, kaže Mitra.
Peti korak: ponavljajte koliko god je potrebno.
Osim korišćenja SOLE principa kao zadatka za team-building na poslu, možete da posvetite jednu seansu razmišljanju o potencijalnim upotrebama novog softvera, uređaja ili alata, kaže Mitra. Još jedna potencijalna primena koju trenutno proučava je primena u staračkim domovima. U jednoj takvoj ustanovi u Ujedinjenom Kraljevstvu, učesnici su ga impresionirali stručnošću koju su pokazali tokom rada na pitanju „koji će biti efekti Brexita?“. „U jednoj grupi su bili žena i trojica muškaraca. Žena, koja je imala Parkinsonovu bolest, rekla je “moje ruke se previše tresu da bih mogla da upravljam mišem, ali mogu da čitam bez problema“, priseća se Mitra. „Zato je jedan od muškaraca preuzeo miš, a ona je čitala naglas. Grupa je na kraju vodila živahnu raspravu, u kojoj su otišli puno dalje od standardnih odgovora.
„Neverovatno je koliko nam se umovi menjaju tokom vremena“, kaže Mitra. „Čini se kako nam život oduzme znatiželju koju smo imali kao deca“, nastavlja, a to je šteta. „Rađe bih se držao „velikih“ pitanja. A vi?“
