Kancelarije otvorenog tipa, ili poznatije kao “open space”, su dinamične, bez privatnosti, ali korisne, jer zaposleni stvaraju bolje odnose i rade u timu.

Originalna ideja otvorene kancelarije zamišljena je još davne 1950. od strane tima u Hamburgu, koji su mislili da će to olakšati komunikaciju između zaposlenih.

Danas je oko 70% svih radnih prostora  usvojilo ovaj trend, tako da pretpostavljamo da to funkcioniše. Ali neki rezultati pokazuju drugačije. Analiziraćemo probleme i prednosti – da li otvoreni prostor funkcioniše i zašto se neki zaposleni ipak kriju iza pregrada.

Prednosti otvorene kancelarije

Koncept koji ruši zidove u današnjim radnim prostorima: Otvorene kancelarije bi trebalo da poboljšaju radni proces i komunikaciju. Zvuči razumno? Možda ne.

Jedan članak napominje da su moderne agencije prihvatile ovaj koncept i da kao prednosti navode bolju komunikaciju, saradnju i brzinu rada, i da iz tog razloga predlažu da se barijere i zidovi sruše. Takođe ističu da su lideri agencija videli pozitivne prednosti i povećanu produktivnost kao rezultat ovoga.

Ali šta se dešava sa privatnošću i sa poverljivim telefonskim razgovorima i slično?

Mane ovakvog koncepta

1. Kod zaposlenih ne postoji produktivnost i zadovoljstvo, zahvaljujući nedostatku privatnosti.

2. Nema prostora koji je zaista samo njihov.

3. Različiti načini rada se ne prikazuju i ne priznaju.

4. Forsirana je kreativnost, jer su sve oči uprte na vas, a da li je to dobro rešenje?

Zaposleni su se požalili da se osećaju previše otvoreni i izloženi, u kombinaciji sa previše buke, nisu dovoljno skoncetrisani. Jer svako ima svoj ritam. Ljudi dolaze na posao u u različito vreme, prave pauze u različito vreme, žele da se druže u različito vreme i najproduktivniji su u različitim periodima dana. Posao menadžmenta je da sve to prilagodi i stvori prostor gde će se svi ti konfliktni pomiriti.

Izgleda da su svi požurili da sruše sve zidove na radnim mestima, ali sada žele da neke povrate. Moderno opremljene kancelarije, pokušavaju da dizajnom postignu zlatnu sredinu, bez vraćanja svih zidova. Iz tog razloga kreiran je novi koncept.

Na primer, jedan Microsoft tim se odlučio na zatvorene i privatne kancelarije, i kada treba da sarađuju, jednostavno se sastanu u hodniku gde imaju zajedničke razgovore. Kada završe, samo se vrate nazad u svoju privatnost.

Sa druge strane, umesto da se zaposleni sastaju po hodnicima, postoje novi kancelarijski koncepti koji kombinuju komforni prostor gde zaposleni mogu da sede zajedno i sarađuju. Ovaj koncept je izbalansiran sa privatnim telefonskim prostorijama i zatvorenim prostorijama za sastanke. Zaista, čini se da su neki zidovi nezaobilazni u modernim kancelarijama.

Zašto će koncept otvorene kancelarije opstati?

Uprkos svim usponima i padovima, trend otvorenog kancelarijskog prostora, čini se da je prisutan u jednom ili drugom konceptu.

Oni koji trenutno rade u otvorenim kancelarijama naučili su da nije uvek lako, sigurno ili prijatno raditi u open space-u i da svako traži radni prostor, gde će moći na miru da razmišlja, gde ne sluša kolegu prekoputa koji telefonira i sl.

Isto tako, ponekad je potrebno da se ljudi sastanu i rade zajedno, kako bi lakše i bolje došli do rešenja i izvršili zadatak, a za to je svakako potreban zajednički prostor. Saradnja je nekada neophodna u poslu, jer što je više ljudi, to je više veština i načina razmišljanja.

Da, ovaj trend će verovatno ostati prisutan zauvek, ali pojedine pregrade su zaista potrebne.