Gotovo 3 četvrtine američkih kancelarija je dizajnirano u skladu sa otvorenim konceptom. Microsoft ima takve kancelarije, kao i Etsy; čak i Opšta upravna služba, vladin stanodavac, uvodi model bez zidova u federalne agencije. Poslodavci vole otvorene kancelarije jer na taj način štede novac – možeš da nagomilaš mnogo više ljudi u prostor bez zidova – međutim zaposleni ih uglavnom mrze.

U literaturi se može naći sve više i više istraživanja koja pokušavaju da nabroje načine na koje otvoreni planovi štete moralu, zdravlju i produktivnosti. Nered, distrakcije, mirisi, i bolesti koje se brzo šire u prostoru bez pregrada.

Hot-desking – praksa nepostojanja sopstvenih stolova u sklopu koje zaposleni moraju da odlože svoje laptopove gde god pronađu slobodno mesto – ima sve čari motela koji se plaća po satu. Ipak, kada govorimo o podsticanju zaposlenih sa svih pozicija na interakciju licem u lice, otvorene kancelarije su bolja opcija od bilo koje druge. „Ako je prostor dizajniran kako treba to pridonosi ravnopravnosti i daje priliku ljudima da se konstantno druže“, kaže Elizabeth Von Lehe, direktor konceptualnog dizajna i strategija u studiju za dizajn Icrave.

Ovo posebno pomaže ženama, ljudima druge boje kože, i drugim grupama radnika koji možda nemaju jednak pristup moći kao njihova bele, muške kolege. „Ono što radite“, kaže Liz York, načelnik za održivost Centara za kontrolisanje bolesti i prevenciju, „je da im date priliku da čuju kako se nadređena osoba nosi sa problemima i odgovara na pitanja. Niko ne ide na časove iz toga, već pohvataju kako se to radi od ljudi oko sebe“.

Razlog zbog kojeg su otvorene kancelarije toliko kritikovane, kaže Von Lehe, nije toliko povezan sa konceptom koji stoji iza njih, već sa sprovođenjem tog koncepta u delo. „Slike koje ljudi biraju za željene kancelarije prikazuju prostore pune svetla, sa nežno obojenim materijalima“, kaže Von Lehe. „Ali tamo ne vidite kvalitet zvuka ni plan njegovog putovanja“. Ona predlaže kombinaciju zatvorenih prostora – telefonske govornice, sale za konferencije, stepeništa (ako vam se ured proteže na nekoliko spratova) – da se međusobno nadopunjavaju sa deljenim stolovima i područjima bez pregrada.


York se slaže. „Ne možete potpuno da izbacite pomoćne privatne prostore“, kaže. „Niko ne želi da razgovara sa svojim doktorom pred punom sobom ljudi“. Takođe, obavezno treba uvesti sobu za dojenje. „Ova prostorija treba da bude zvučno izolovana. Takođe mora da ima sopstveni sastav grejanja da bi bilo dovoljno toplo ženama koje se tamo skidaju“, kaže York, koja je napisala vodič za optimalan dizajn sobe za dojenje. „Mora da ima kvalitetna vrata koja ne mogu da se otključaju“. Svojstva koja čine idealan prostor funkcionalnim su gotovo nevidljiva, kaže Von Lehe.

Takođe je primetila da su ključni delovi dobro-promišljenog enterijera poput kvaliteta vazduha, svetla, temperature, i sveukupne udobnosti zapravo neprimetne, osim ako nešto sa njima nije u redu. Što se tiče zidova, u dobro organizovanim otvorenim kancelarijama nisu uklonjeni, već pomereni. Isto koliko je bitno srušiti barijere, toliko je bitno i neke ostaviti gde jesu.

Atossa Abrahamian